РТ Балкан у руској школи: Ђаци воле математику, а зазиру од физичког

Мисија нам је да створимо срећно дете које се осећа сигурно у било којој сфери друштва, кажу директорка и менаџер Школе „Валентина Терешкова“

Богдан, Екатарина, Матеј, Михаил, Кирил, Роман, Мирослава и Ксенија ученици су првог разреда руске Школе „Валентина Терешкова“, прве руске међународне образовне установе у Србији, коју у овом тренутку похађа више од 140 ђака.

Првачићи су дошли из Русије, углавном из Москве и Санкт Петербурга после 24. фебруара 2022. године.

„У априлу сам стигла. Разумем српски, мада овде причам пола-пола“, каже посетиоцима из редакције РТ Балкан седмогодишња Ана.

Њен другар Игор објашњава да му се у Београду највише свиђају топло време, врло добри људи и фудбал.

„Волим паркове, природу и лепо време“, сагласан је и Николај, док Екатарина признаје да са мамом ужива у шопингу и обиласку галерија.

На питање који им је омиљени предмет, углас одговарају „математика“. Опет на наше изненађење, најомраженији предмет им је фискултура.

Директорка школе Елена Елнатанова за РТ Балкан каже да је физичка култура у Русији стандардизована.

„То значи да постоји норма, шта дете мора да постигне да би добило петицу, колико згибова, колико склекова. Ако не може да уради, нема петице“, објашњава.

Додаје да ђаци нижих разреда имају и ритмику, која је као нека врста слета или армије.

„Није лако, али развија мозак, моторику, а када имамо неку приредбу, сви су као један, тачни су, у једној линији…“, поносна је директорка.

Од 2017. када је школа отворена, како каже, прошли су много тога, да би данас имали шест разреда од по неколико одељења. На овогодишњи упис у школу чека више од 50 малишана јер су капацитети заузети.

„Прве године смо имали само један разред и седам ученика, више је било наставника него ђака. То је био почетак, били смо нови на образовном српском небу, хтели смо да покажемо нашу идеју и виђење школе. Поверење нам је дало седам породица, разред је био мешовит. Сада идемо даље, до 11. разреда, до деветог је основна школа, а средња траје само два разреда у Русији, тако је и код нас“, објашњава.

Поред руске и српске деце, ту су и она из Украјине, Азербејџана, Јерменије, Белорусије.

„Још једна наша посебност је што немамо константан број ђака у разреду. Неко одлази, неко нови долази. Битно нам је да има српске деце, али су ове године први разред уписали само Руси. То је за нас исто био експеримент, видећемо како ће се показати. Сматрам да је боље када је у одељењу од 15 ђака мешовита екипа, зато што размењују навике, језик, културу и брзо једни од других уче језик. Стално је присутна нека промена“, наводи Елнатанова.

Према речима Бошка Козарског, менаџера школе, настава се одвија искључиво на руском језику и састоји се од традиционалног, класичног руског наставног програма, а предавачи су Руси.

„Домар, спремачица и ја смо једини из Србије. Ученици факултативно имају српски језик два пута недељно, али то је минимално јер је поента да га науче за најосновнију комуникацију и сналажење у земљи у којој живе. Имамо роботехнику од 5. разреда за креирање робота итд.“, каже Козарски и додаје да за Дан школе, 12. априла, имају дан космонаутике.

На идеју су дошли због Валентине Терешкове, чије име школа поносито носи уз њено одобрење, прве жене у космосу, али и јаког свемирског програма Русије.

Како наглашава, систем бодовања је јако строг, једна грешка подразумева оцену мање.

„Одличан је само онај ко има све петице, врло добри су са једном четворком, добри са две итд. У Русији је врло добар ђак врло цењен, а одличан је најбољи. То је нашим родитељима тешко објаснити, па им причамо у старту да одмах знају да нема поклањања оцена. Одлични ученици у Русији добијају златну медаљу и сертификат, јер је то реткост“, појашњава нам.

Када заврше 11. разред, свршени средњошколци могу да бирају да упишу факултет у Русији, где имају стипендије и није им потребан пријемни испит, у Србији имају бесплатне студије, а диплома им је призната свуда у свету.

„Најпоноснији јер смо од нуле успели да направимо школу која је била неопходна. Потреба и покушаји су постојали 20 година раније, али је то био компликован и скуп процес. Две године су прошле да би ставили децу у први разред и у том моменту је било више наставника него ученика. Није постојала никаква помоћ са стране, наш пројекат је од почетка до краја. Није било гаранције да ће бити популарна и попуњена, али је сад Специјална војна операција погурала људе да дођу. Деца не причају о томе у школи, овде су да се играју и буду срећна“, признаје Бошко Козарски.

Директорка наводи да је њој и њиховој администрацији битно да деца хоће да долазе у школу, да неће на распуст.

„Драго нам је да чујемо и то је показатељ да идемо у правом смеру. Када се деца врате у Москву, сви кажу да су били одлични на тестовима и да су стекли знање изнад просека. Желимо да ови млади људи науче да размишљају, да изводе своје закључке, да нису зависни од туђег утицаја“, објашњава Елена Елнатанова, а Бошко додаје да им је мисија да дају базично знање и да створе срећно дете.

„Не интелигентно, савршено, бескрајно талентовано и са потенцијалом да освоји цео свет, него срећно и оно које се осећа сигурно у било којој сфери друштва“, закључује он.

Лука: Космонаут, дипломата или председник

Анастасија, Ленка и Ања иду у други разред и рођене су у Београду, али боље говоре руски од српског језика.

„Уписала сам ову школу јер добијам боље образовање“, каже Настасија, Ленка признаје да највише воли да решава математичке задатке, а Ања открива да има симпатију у школи.

Луку Башчаревића (12) упознајемо на часу роботехнике.

Он је полазник прве уписане генерације, а за руску школу се определио како би наставио да учи руски језик који говори од 5 разреда.

„Наставници су одлични, а математика ми је омиљени предмет. Кад порастем волео бих да будем космонаут, дипломата или председник“, поручује Лука.


Аутори: Невена Ергић, Сања Илић

Извор: РТ Балкан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.